Naslovna Sport Srbija pobjeđuje i kad igra slabo: Vlahović otvorio vrata baraža

Srbija pobjeđuje i kad igra slabo: Vlahović otvorio vrata baraža

Ono što je izmaklo iz džepa u Dablinu, nesreća koja je odnela dva boda, vratilo se, u neku ruku, u Luksemburgu. Jer, odigrala je Srbija najslabiju utakmicu otkako je Dragan Stojković selektor, u velikom delu meča nije uspevala da se nametne protiv slabijeg protivnika, ali na kraju je golom Dušana Vlahovića uspela da dođe do pogotka vrednog tri boda, vrednog, gotovo sigurno, plasmana makar u baraž za Svetsko prvenstvo – 1:0 (0:0).

U preostale dve utakmice Orlovima će biti potreban bod, možda ni toliko, da overe prolaz u doigravanje za Mundijal. A, posle ove večerašnje pobede biće neophodno još da Srbija u utorak na Marakani savlada i Azerbejdžan da bi ostala sa šansama da u novembru u Portugaliji ukrsti pesnice sa Ronaldom i njegovim saigračima za poziciju broj jedan i direktnu kartu za Katar 2022.

Ako bismo gledali samo rezultat, rekli bismo da je Srbija ubola džek pot u Luksemburgu, ostvarila ono što smo od nje i tražili: da pobedi i da ne primi gol! Uspela je to posle dužeg vremena da učini.

Ali, onaj estetski deo koji svi priželjkujemo, a najviše selektor Stojković, koji traži, kako kaže, da njegov tim igra najlepši fudbal na svetu, bio je daleko od dobrog. Za „umetnički dojam“ ovog puta ide slaba ocena za Orlove. Mnogo grešaka, pogotovo u pasu i to na svojoj polovini, manjak kreacije, manjak trčanja, pa kao posledica i nedovoljno kvalitetnih šansi.

Na sreću, ona najbolja je pretvorena u gol. U tom 68. minutu Veljković je poslao loptu sa svoje polovine u prostor za Vlahovića, koji je „za dlaku“ izmakao ofsajd, potvrdio je to i VAR, izašao je sam ispred golmana i rutinski, kako to čini i u Italiji, zatresao mrežu Luksemburga.

Mnogo toga pre pobedonosnog gola nije valjalo. Prvo poluvreme na novom stadionu u Luksemburgu bilo je jedno od najslabijih reprezentacije Srbije u ovim kvalifikacijama. Teško je odrediti gde je bilo više problema. Odbrana je pravila velike greške u iznošenju lopte, davala pogrešne pasove na 16-17 metara od svog gola, mada je u postavljanju bila dobra, iako je često ostajala na vetrometini, pogotovo po desnom boku.

Vezni red je igrao gotovo bez igre. Nije Srbija kontrolisala situaciju na terenu kao u Dablinu, mada se i večeras videlo da je Luksemburg bolja reprezentacija od Irske, iako je to do skoro bilo nezamislivo. Milinković-Savić gotovo da se nije video, Đuričić je bio potpuno neiskorišćen, dok je Kostić slabo koristio mnogo prostora i lopti što je imao. Tadić je uporno birao pogrešna rešenja, pa pravih šansi za Mitrovića i Vlahovića gotovo da nije ni bilo.

A, opet i pored svega toga uspevali su Orlovi da stvore opasne situacija pred golom rivala, samo taj poslednji pas nikako nije uspevao, nije bilo mirnoće, sigurnosti, previše se žurilo, upadalo u nervozu, a noge onda nisu slušale.

Luksemburg se oslanjao na kontre, ali vrlo uigrane, organizovane, lopta nije išla „na palac“, da se duva što pre ka napadačima, jer su i pod pritiscima domaći fudbaleri umeli da pronađu pasom rešenje da se izvuku iz zamke i stvore opasne kombinacije koje su, ipak, završavale na ivici šesnaesterca, Rajković nije imao prilike da se posebno ističe.

Na koncu svega toga desio se veoma sporan trenutak u 45. minutu, kada je Tadić „zalamao“ golmana Morisa na petercu, ovaj mu izbio loptu, ali ga i visoko podignutom nogom udario po butini. Umesto čistog penala, sudija Kolum je pokazao na korner i bez dileme oštetio Orlove.

Očekivalo se da Piksi zagrmi u svlačionici, da se naš tim razleti po terenu u nastavku, a u stvari je bilo još slabije. Sve je bilo za još jotu lošije. Sredina poroznija, napad sa još manje šansi, odbrana i dalje na udarima…

I onda, kada su nade u pobedu već počele da kopne, desio se trenutak lucidnosti Veljkovića i Vlahovića. Taj gol je promenio situaciju na semaforu, ali je igra ostala ista, sa svim manama i premalo vrlina, mada je imao Radonjić u finišu dve šanse da stavi tačku na meč pre nego što je istekla poslednja sekunda.

Ali, neka bude da je ovo bila najniža tačka Piksijeve Srbije. Slab dan je morao da se desi, pa neka bude da je potrošen večeras u Luksemburgu, završen ipak pobedom. U utorak da se doda trijumf protiv Azerbejdžana, pa onda, ko zna, na sve ili ništa u Portugaliji.