Prema njihovim podacima, u ovoj godini na prvi ciklus studija visokog obrazovanja, uključujući i integrisane studije, u zimski semestar upisano je 24.026 studenata, od čega su 14.822, odnosno 61,7 odsto, studentkinje, dok od broja upisanih redovno studira 87,6 odsto.

U Republici Srpskoj na četiri javne visokoškolske ustanove upisana su 16.434 studenta, a kako ističu, javne visokoškolske ustanove u Srpskoj su univerziteti u Banjaluci i Istočnom Sarajevu, Visoka medicinska škola u Prijedoru i Visoka škola za turizam i hotelijerstvo u Trebinju.

U 15 privatnih visokoškolskih ustanova od upisanih studiraju 7.592 studenata ili 31,6 odsto.

Kada je riječ o studentima koji su diplomirali u toku prošle godine, i tu se bilježi pad broja u odnosnu na prethodnu godinu.

„U 2022. godini 3.368 studenata je završilo akademske ili strukovne studije, što je za 6,1 odsto manje u odnosu na 2021. Od ukupnog broja diplomiranih studenata, 60,5 odsto  su studentkinje“, navode iz Zavoda.

Prema „starom“ programu obrazovanja 0,7 odsto studenata je diplomiralo akademske ili strukovne studije, a prema programu prilagođenom Bolonjskoj deklaraciji njih 99,3 odsto. Od ukupnog broja diplomiranih studenta, na visokim školama diplomiralo je 16,3 odsto, a na univerzitetima 83,7 odsto.

Najviše studenata steklo je zvanje iz oblasti obrazovanja poslovanje, administracija i pravo 18,9 odsto, dok je najmanje studenata steklo zvanje u oblasti usluge tri odsto.

Radoslav Gajanin, rektor Univerziteta u Banjaluci, ističe da za manji broj studenata postoji nekoliko razloga.

„Jedan od razloga je negativan prirodni priraštaj koji se bilježi godinama unazad, manji broj djece je u školama, te je samim tim manji broj kandidata koji bi mogli da studiraju na nekom od fakulteta“, rekao je Gajanin za „Nezavisne novine“.

Prema njegovim riječima, veliki broj studenata još nije riješio svoje pitanje studija, odnosno svoje studije nisu prebacili na bolonjske.

„Ti studenti nisu regulisali svoj status, oni su trebali da pređu na novi model studiranja, a više od 50 odsto studenata još razmišlja šta će uraditi po pitanju svojih studija“, rekao je Gajanin.

Kako je rekao, kvalitet visokog obrazovanja na javnim univerzitetima, kao i na nekim privatnim je na zadovoljavajućem nivou.

„Možemo primijetiti da je na tržištu rada sve manje diplomaca sa javnih univerziteta, a to i mi osjetimo kada tražimo odgovarajuće profesije“, rekao je Gajanin.

Za veći broj studentkinja na fakultetima, Gajanin vidi razlog u tome što se muška populacija nakon završetka škole odlučuje na zaposlenje u određnim zanatima.