Ukrajinska vojska od kraja prošle godine govori o planovima za veliku kontraofanzivu. Dokumenti Pentagona, ako im je verovati, ukazivali su da je planirano da ofanziva počne 30. aprila. Međutim, krajem marta ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ukazao da ukrajinske oružane snage još nisu spremne za operacije velikih razmera, dok je premijer Denis Šmihal sredinom aprila nagovestio da se na leto može očekivati najavljivana kontraofanziva.
Kada će početi operacija?
Zapadni stručnjaci su skloniji premijerovom stanovištu: Kontraofanziva bi mogla da počne tokom jeseni, ili čak tokom leta.
– Oni žele dobre vremenske uslove kako bi mogli da izvode ofanzivne manevarske operacije – rekao je Robert Kalum, predavač studija odbrane na Kraljevskom koledžu u Londonu.
– Ukrajinci će pokušati da održe sopstvene snage, ali i da zaustave Rusiju da učvrsti svoju poziciju. I mislim da će imati priliku u narednih mesec do dva. Dakle, od aprila, maja do početka juna.
Ali čak i pre toga, nema sumnje da će Oružane snage Ukrajine sprovoditi izviđanje bojnog polja i operacije ograničenog obima kako bi identifikovale slabosti u odbrani Rusije.
Mogući planovi za Kijev
Ukrajinski političari i vojni zvaničnici kažu da bi krajnji cilj trebalo da bude oslobađanje celokupne ukrajinske teritorije, uključujući aneksirani Krim i teritoriju separatističkih republika na istoku zemlje. Ali malo je verovatno da je to moguće u bliskoj budućnosti.
Zaporožje
Najočigledniji cilj ukrajinske ofanzive, prema ekspertima, mogao bi da bude udar u pravcu Azovskog mora, u regionu Zaporožja, oko Melitopolja. Ovo bi moglo da podeli okupirane teritorije na dva dela, preseče kopnene puteve ka Krimu i Hersonskoj oblasti i omogući artiljeriji da bombarduje poluostrvo Krim, pomorsku bazu u Sevastopolju i Krimski most. Ovo je scenario o kojem najčešće raspravljaju političari, vojska i stručnjaci.
Problem za Kijev je što je ovaj pravac udara očigledan i za Moskvu, jer je više puta javljeno da ruske trupe ozbiljno jačaju svoje pozicije u regionu.
– Problem je i u dostupnosti snaga jer one tada imaju dva otvorena boka, jedan na zapadu prema Krimu, jedan na istoku prema Donbasu, i moraju da pokriju oba otvorena boka od ruskih kontranapada – rekao je Gustav Gresel, viši saradnik za politiku Evropskog saveta za spoljne odnose, prenosi Euronews.
– Dakle, što dublje idu, biće im potrebno više snaga da pokriju bokove i pokrenu ofanzivu napred, što bi ih moglo usporiti, ali bi moglo dovesti i do značajnog gubitka snaga.
Stručnjaci smatraju da bi realniji cilj za Kijev bio da napreduje 30 kilometara u oblasti Melitopolja, tako da ruske rute snabdevanja budu u dometu ukrajinske artiljerije.
