17.7 C
Banja Luka

TITANIJUM-URANIJUMSKI UDAR NA AMERIKU! Putin planira udar od koga se nikada neće oporaviti

Kremlj je rešio da povuče ekstremni potez.

Ukoliko Rusija zaista donese odluku o obustavi isporuke sirovina poput uranijuma, titanijuma ili nikla, neke američke nuklearne elektrane mogle bi prestati da rade, brodovi ne bi mogli da plove, a avioni da lete.

Atlantski savet, analitički centar iz SAD, naveo je da su dva najveća izvoznika uranijuma u Sjedinjene Države Kanada (27 odsto uvoza) i Kazahstan (25 odsto uvoza).

Međutim, Rusija je na jakom trećem mestu sa 12 odsto uvoza i ona igra ključnu ulogu u lancu snabdevanja nuklearnim gorivom, kako putem konverzije, tako i putem obogaćivanja uranijuma.

Rusija godišnje isporučuje oko 20 odsto nuklearnog goriva za američke reaktorske flote u vrednosti od milijardu dolara. Iz ovog razloga je dozvoljeno izuzeće i u novom američkom zakonu koji predviđa obustavu uvoza uranijuma iz Rusije, a koji je došao kao još jedna besmislena mera protiv Ruske Federacije.

Iako su Amerikanci odlučili da „kazne“ Ruse obustavom kupovine uranijuma od njih, ipak su se brzo predomislili i naglasili da će postojati „odstupanja od zakona“ ukoliko američko Ministarstvo energetike utvrdi da im je ruski uranijum ipak potreban.

Kada je reč o titanijumu, Vašington post navodi da su zapadne firme, nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, kupile titanijum u vrednosti od više stotina miliona dolara i to od ruske kompanije povezane sa ruskom odbrambenom industrijom.

Ovakve transakcije najbolje ilustruju koliko je tačno Zapad zavisan od Rusije u pogledu određenih proizvoda.

U slučaju ovog metala, ta zavisnost izaziva i zabrinutost za bezbednost kod mnogih američkih političkih i vojnih analitičara, budući da je titanijum od ključnog značaja kada je reč o proizvodnji kako vojnih, tako i civilnih aviona.

U 2020. godini, kada je Amerika prestala da proizvodi titanijumski sunđer, inače neophodan za dalju proizvodnju metala, u Rusiji se odvijalo 15 odsto njegove celokupne globalne proizvodnje

Prema procenama njujorške trgovinske korporacije S&P Global, Rusija je drugi najveći svetski proizvođač rafinisanog nikla prve klase i glavni je dobavljač ne samo za Evropu, već i za Kinu.

Pored ovih sirovina, raketni motori su još jedna stavka veoma neophodna Amerikancima, a čiji izvoz Rusi mogu potpuno da obustave. Malo ko van vazduhoplovne industrije SAD zna da Amerikanci decenijama kupuju raketne motore RD-180 i drugu pogonsku tehnologiju od Rusije, vrednu milijarde dolara.

Hoće li Rusija uvesti sankcije Zapadu?

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže da je mogućnost uvođenja sankcija Zapadu nešto što je on odavno očekivao, budući da su sankcije Rusiji vezane za ukrajinski sukob, zapravo, počele još 2014. godine.

One u početku jesu predstavljale veliko opterećenje za Rusiju i tada je na snazi bila zabrana uvoza hrane i poljoprivrednih proizvoda, međutim, to je pomoglo Rusiji da sama postane veliki proizvođač poljoprivrednih kultura, kao i njihov izvoznik.

Sa jedne strane su te sankcije pomogle Rusiji da se preorijentiše na velika tržišta kakva

su Kina i Indija, a sa druge strane su je podstakle da poveća svoju proizvodnju svega i svačega, počev od vojne opreme i naoružanja pa nadalje.

Rusija je u međuvremenu stvorila situaciju u kojoj je ona, po merenju pariteta kupovne moći, prva ekonomija Evrope, rekao je Bušatlija za Sputnjik.

NAJNOVIJE VIJESTI:

Najčitanije vijesti:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here