Kada se 1675. godine turska vojska odlučila da napadne teritorije koje su kontrolisali Kozaci nije ni slutila kakvo ih poniženje čeka.
Brojnija turska vojska napala je teritrije koje su kontrolisali Kozaci u donjem toku Dnjepra i na iznenađenje mnogih, bila je potučena do nogu.
Kako jedna imperija kakvo je bilo Otomansko carstvo nije mogla sebi da dozvoli da bude poražena pobedom u jednoj bici, sultan Mehmed spremio je sledeće godine još jaču, veću i opremljeniju vojsku da se suoči sa kozacima.
Kako bi ispoštovao običaje svojih predaka, sultan Mehmed četvrti poslao je pismo Kozacima u kome im nudi opciju da se predaju, daju mu zemlju koju traži i nastave da žive po pravilima nove imperije.
Kako bi ispoštovao običaje svojih predaka, sultan Mehmed četvrti poslao je pismo Kozacima u kome im nudi opciju da se predaju, daju mu zemlju koju traži i naSultan nije ni slutio kakav odgovor ga čeka, budući da se kroz istoriju pokazalo da su se, nakon pisma, vladari masovno predavali želeći da sačuvaju svoje živote.
Koliko je kozački odgovor bio jedinstven svedoči i to da je inspirisao slikara Rjepina da naslika svoje remek-delo “Odgovor Kozaka iz Zaprožja turskom sultanu Mehmedu IV”.
Buntovnički duh Kozaka ostavio je utisak na sve, pa je Rjepinova slika prodata za tada ogromnih 35.ooo rubalja, što ga je uvelo u najviše krugove ruskog društva.
Centralnu poziciju na slici zauzima legendarni kozački ataman Ivan Sirko. Oko njega su njegovi saborci, koji uveliko uživaju u sopstvenom odgovoru. Treba istaći da je u originalnoj verziji pismo bilo napisano u stihovima, što samo pojačava njegov efekat.stave da žive po pravilima nove imperije.
Turski sultan Mehmed IV kozacima iz Zaporožja
Ja sultan, sin Mehmedov, brat sunca i meseca, unuk i izaslanik Boga, vladar Makedonije, Vavilona, Jerusalima, Gornjeg i Donjeg Egipta, car nad carevima, vladar nad vladarima, nepobedivi vitez, čuvar groba Isusa Hrista, poverenik izabran od Boga lično, nada i uteha muslimana, zaštitnik i branitelj hrišćanstva – naređujem vam, kozaci iz Zaporožja, predajte se dobrovoljno i bez otpora i nemojte mi dosađivati više sa vašim napadima.
Kozaci iz Zaporožja Mehmedu IV
Tebi turska satano, brate i druže crnog đavola, sekretaru Lucifera samog, pozdrav. Kojeg si ti đavola vitez, mamu ti tvoju? Tvoje armije se ne bojimo uopšte, na zemlji i na moru u našim čajkama borićemo se protiv vas sotona do poslednjeg. Ti nekrstu, zveri Vavilona, skrnavitelju svetog Jerusalima, jeba*u koza iz Aleksandrije, svinjska glavo Egipta (Donjeg i Gornjeg), jermenska svinjo i tatarski jarče, konjokradice iz Kanajameta, zlikovče iz Anadolije, unuče đavola lično, budalo, ti svinjski brabonjče, magareća guzice i klovne iz Hada, mesarsko pseto, nekrštena volino, neka đavo nosi tebe i sve Turke. To je sve što mi kozaci imamo da kažemo, gadan si i svojoj majci, a kud hrišćanima da vladaš. Datum ne znamo, jer kalendar nemamo, mesec je na nebu, godina u knjizi, nama je isti dan ovde ko i tebi tamo. Ti i tvoji Turci možete nas poljubiti u du*e.
