Predstavnici Den Krenšo i Majk Valc predložili su zakon kojim se zahteva upotreba vojne sile kako bi Ameriku „poveli u rat protiv kartela“. Senator Tom Koton tvrdi je da je spreman da pošalje američke trupe u Meksiko čak i bez dozvole te države. Poslanici u oba doma podneli su predlog zakona prema kojem bi karteli bili označeni kao terorističke organizacije, što podržavaju i republikanski kandidati za predsednika.

„Moramo da počnemo da razmišljamo o tim grupama više kao o Islamskoj državi (ISIS) nego o mafiji“, rekao je Majk Valc, bivši pripadnik Zelenih beretki.

Republikanci optužuju Kinu

Ne stoje svi republikanski lideri iza ovih ideja. DŽon Bolton, bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, koji sada vodi sopstvenu predsedničku kampanju, rekao je da jednostrane vojne operacije „neće rešiti problem“.

Predsednik Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Majk Mekol još procenjuje ove predloge, ali deli zabrinutost zbog imigracionih implikacija i odnosa sa Meksikom.

Ipak, želja nekih republikanaca da dozvole upotrebu vojske u Meksiku pokazuje da ta ideja hvata korene unutar ove stranke i ilustruje kako frustracija imigracijom, smrti od predoziranja drogom i antipatija prema Kini definišu spoljnu politiku Republikanske stranke.

Skoro 71.000 Amerikanaca umrlo je 2021. godine od predoziranja sintetičkim opioidom fentanilom, što je mnogo više od 58.220 američkih vojnih lica poginulih tokom rata u Vijetnamu. Agencija za borbu protiv droge je u decembru procenila da se najveći deo fentanila koji distribuiraju dva kartela „masovno proizvodi u tajnim fabrikama u Meksiku sa hemikalijama koje uglavnom potiču iz Kine.“

Bajdenova administracija ne želi da pokrene invaziju

Demokrate za sada odbijaju ovakve predloge republikanaca. Predsednik DŽozef Bajden ne želi da pokrene invaziju i odlučno je odbacio ideju da se karteli proglase za terorističke organizacije.

„Administracija ne razmatra mogućnost vojne akcije u Meksiku“, rekla je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson. „Označavanje ovih kartela terorističkim organizacijama ne bi nam dalo nikakva dodatna ovlašćenja.“

Umesto toga, prema mišljenju Votsonove, potrebno je da administracija radi sa Kongresom na modernizaciji tehnologija carine i zaštite granica.

General Mark Mili, načelnik Združenog štaba, izjavio je za „Defens van“ da je invazija na Meksiko „loša ideja“: „Ne bih preporučio da se bilo šta uradi bez podrške Meksika“, rekao je Mili.

Ipak, ukoliko republikanci poraze Bajdena na predsedničkim izborima 2024. godine, ove ideje bi mogle da postanu zvanična politika, posebno ukoliko Trampu pođe za rukom da se vrati u Ovalni kabinet.

Uvreda za narod Meksika

Tokom svog predsedničkog mandata, Tramp je ozbiljno razmatrao stavljanje kartela na crnu listu terorista i bavio se idejom o bombardovanju laboratorija u Meksiku, što, između ostalog, potvrđuju memoari bivšeg sekretara odbrane Marka Espera. Tramp je, prema Esperu, na koncu odbacio ove ideje.

Tramp je odustao od ovog poteza zbog pravnih komplikacija i straha da bi bombardovanje Meksika moglo dovesti do povećanog broja zahteva za azil.

Sada Tramp obećava da će rasporediti američke specijalne snage da se bore protiv narko-kartela „baš kao što su SAD srušile ISIS.“

U video snimku, koji je objavio njegov predizborni tim, Tramp kaže da će, ukoliko bude ponovo izabran, „narediti Ministarstvu odbrane da koristi specijalne snage, sajber ratovanje i druge, otvorene i tajne akcije, kako bi naneo maksimalnu štetu vođstvu, infrastrukturi i operacijama kartela.“

Tokom nedavnog govora na predsedničkom mitingu u Teksasu, Tramp je uporedio broj smrtnih slučajeva od predoziranja fentanilom sa vojnim napadom inostrane sile. „Droga se sliva u našu zemlju i ubija sve,“ rekao je Tramp. „Ubija toliko ljudi da još nema vojske koja bi nam mogla naneti toliku štetu.“

Ostali kandidati staju uz Trampa. Upotreba vojne sile protiv kartela bez dozvole Meksika „ne bi bila poželjna opcija, ali mi smo apsolutno voljni da to uradimo“, rekao je preduzetnik i konzervativni aktivista Vivek Ramasvami. To što karteli rade, prema njegovom mišljenju, nesumnjivo je „oblik napada na Sjedinjene Države“.

Asja Hačinson, bivši guverner Arkanzasa, koji spada među umerenije u Republikanskoj stranci, otvoreno podržava ideju da se narkokarteli označe kao terorističke organizacije.

Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador izjasnio se protiv bilo kakvog vojnog angažmana SAD u njegovoj zemlji: „Pored toga što je to neodgovoran čin, to je i uvreda za narod Meksika“, rekao je on u martu.

Šta je sa potražnjom za fentanilom u SAD?

Sadašnji i bivši američki spoljnopolitički i vojni zvaničnici, uključujući republikance, kažu da postoje očigledni problemi sa predlozima o angažovanju američke vojske: „Ako ste mislili da je Irak loša situacija, sačekajte dok ne izvršite invaziju na zemlju na našoj granici“, izjavio je službenik republikanaca u Kongresu. „I naši unuci baviće se time.“

Protivnici navode dve glavna razloga za zabrinutost. Prvi je taj što bi, u slučaju vojne intervencije, na hiljade ljudi iz Meksika zatražilo azil u SAD. Drugi i važniji je što se ove ideje uopšte ne bave potražnjom za fentanilom u samim SAD.

Postoje i druge komplikacije. Američke snage mogu zaustaviti samo mali deo onoga što dolazi u zemlju.

Ipak, republikanci vide vojnu opciju kao poslednji pokušaj za rešavanje krize koja muči Sjedinjene Države. „Najgora stvar koju možemo da uradimo je da nastavimo da ne radimo ništa“, rekao je Valc.