Uz pandemiju korone koja kosi po Moldaviji i plate od, u prosjeklu, 300 evra, koje im nisu dovoljne da prežive, Moldavci se sada suočavaju sa novom krizom – gasnom, i mogućnošću da se ove zime smrznu.
Uprkos svemu, ministar spoljnih poslova Niku Popesku pokušava da vidi nešto pozitivno. „U ponedeljak smo se upisali u istorijske knjige. Prvi put je Moldavija kupila gas od izvora koji nije ruski Gasprom“.
Poljski PGNiG im je isporučio milion kubnih metara gasa. Da bi preživili, i ako Gasprom uradi ono čime je zaprijetio – da će prekinuti dotok gasa, Moldaviji će biti potrebno mnogo više.
Do sada, 100 posto moldavskog gasa stizalo je iz Rusije. Ugovor o snabdevanju istekao je krajem septembra. Gasprom je podigao cijene i Moldavija se povukla. Bez novog dogovora, ruski energetski gigant je smanjio isporuke, primoravši Moldaviju da proglase 30-dnevno vanredno stanje.
Gasprom je optužio Moldaviju „da je sama izazvala krizu“ i zatražio isplatu 709 miliona dolara duga, što Moldavija (nema) i osporava.
Pregovori se sada nastavljaju a moldavski zvaničnici kažu da žele dogovor sa Gaspromom, ali samo pod uslovima koji im odgovaraju.
Ako dogovor sa Rusijom ne bude postignut, da li će Moldavija, jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, moći negdje drugo da kupi gas?
„Ovo je najgore vrijeme za gasnu krizu kod kuće“, priznaje Popesku u intervjuu BBC.
„Cijene su više nego ikad. Vidimo kako se tržište ruši na globalnom nivou. Ali imali smo podršku. Poslednjih godina Rumunija je izgradila novi gasovod do Moldavije koji nam daje sigurnosni ventil. Takođe smo imali nekoliko savjeta od Evropske unije o tome kako diverzifikovati snabdevanje zemlje gasom u roku od nekoliko dana“, rekao je on.
Kao i mnoga preduzeća u Moldaviji, fabrika šećera u Drokiji je pogođena nestašicom gasa.
„Možemo da iskoristimo samo četvrtinu gasa koji nam je potreban“, objašnjava menadžer Rostislav Magdej. „To dopunjavamo alternativnim izvorima energije. Nadamo se da će nam vlada nadoknaditi sve gubitke koji nastanu zbog visoke cijene goriva.“
Nekada u orbiti Moskve, u poslednje vrijeme Moldavija se naginje od Rusije ka Zapadu. Rukovodstvo zemlje je sada proevropsko i podržava bliže veze sa EU. Mnogi ovde smatraju da je gasna kriza način na koji Kremlj izražava svoje neodobravanje.
„Ove godine smo imali parlamentarne izbore i proruska stranka je izgubila“, kaže Sergiu Tofilat, bivši savetnik predsednika Moldavije za energetiku. „Sada imamo prozapadnu stranku na vlasti. Dakle, Rusija je promenila svoj pristup snabdevanju gasom. Kremlj želi da kazni moldavski narod zato što je glasao protiv proruske stranke. To je čista politika“, rekao je on.
„Vladimir Putin pokušava da zadrži bivše sovjetske zemlje u zoni uticaja Kremlja. Ne želimo da ostanemo na kolenima pred Moskvom. Moramo reći ‘ne’ ruskoj ucjeni i sada imamo priliku da se oslobodimo ruskog uticaja u Moldaviji“, dodao je Tofilat.
Kremlj poriče da koristi energense kao oružje. Predsednik Putin je nedavno odbacio tu sugestiju kao „potpunu besmislicu, budalaštinui politički motivisano brbljanje“.
Za Moldaviju, međutim, smanjenje uticaja Rusije neće biti lako. U energetskom smislu, Moldavija je blisko povezana sa Moskvom. Ne samo da je zemlja 100% zavisna od ruskog gasa već je i njihova gasna kompanija Moldovagaz u većinskom vlasništvu Gasproma. A više od 80% električne energije u Moldaviji dolazi iz elektrane u vlasništvu Rusije u Trans-Dnjestru – separatističkom regionu Moldavije, koji ekonomski, politički i vojno podržava Moskva.
Ako razmišljate o pregovorima o gasu kao igri pokera, onda Rusija ima veoma jaku ruku.
Ali Trans-Dnjestar bi se mogao pokazati kao slaba tačka za Moskvu.
„Gaspromu je potreban gasni ugovor sa Moldavijom kako bi mogao da snabdeva gasom i otcepljeni region“, kaže Sergiju Tofilat. „Gasprom je javno preduzeće, sa akcijama koje se kotiraju na berzi. Ne može sebi da dozvoli da potpiše ugovor sa pridnjestarskim snabdevačem koji nije zvanično priznat“. dodao je.
U gradu Balti, moldavski vozači osećaju posledice nestašice goriva. U dugim redovima na propan stanici čekaju desetine automobila i nezadovoljni vozači.
„U ovoj smo situaciji, jer gledamo ka Evropi“, kaže taksista Valera. „Da smo sa Rusijom, sve bi bilo drugačije“, misli on-.
„Problem je“, kaže drugi vozač Jura, „što naši lideri sada žele da budu prijatelji sa Evropom i Amerikom. Za jeftin gas treba da odu u Moskvu, da se dogovore. Moramo da se poklonimo Rusiji“, smatra Jura.
Za vladu koja je postavila proevropski kurs postoji opasnost: da bi produžena nestašica gasa i veći računi za energiju mogli da nateraju Moldavce da se zapitaju u kom pravcu se njihova zemlja kreće.
