Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika koji je u narodu poznat i kao Miholjdan, a vezan za smenu leta i jeseni.
Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Veruje se da na Miholjdan ne treba obavljati kućne poslove, čistiti, spremati i slično. Ovo verovanje se uvrežilo u narodu zbog toga što treba prvo završiti sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću.
Sveti Kirijak Otšelnik, poznat i kao Sveti Kirijak Anahoret je hrišćanski svetitelj i mučenik. Rođen je 448. godine u Korintu. Otac mu se zvao Jovan i bio je sveštenik. Majka mu se zvala Evdokija. U ranoj mladosti postavljen za čteca saborne crkve u Korintu. U svojoj 18-toj godini odlazi u Jerusalim u manastir svetog Jevtimija, gde se zamonašio.
Sveti Kirijak je bio krupan i snažan telom, i takav je ostao do duboke starosti, i pored teškog posta i bdenja. U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem. Bio je veoma aktivan u borbi za pravoslavlje izobličavajući jeresi, naročito origenizam.
Za sebe je govorio, da ga otkako je monah sunce nikad nije videlo da jede niti da se gnevi na koga. Po ustavu Svetog Haritona monasi su jeli samo jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.
Umro je u svojoj 109-toj godini života, 557. godine u manastiru Svetog Haritona u Jerusalimu gde je i sahranjen.
Pravoslavna crkva proslavlja Svetog Kirijaka Otšelnika – Miholjdan 29. septembra po julijanskom kalendaru. Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik koji je u narodu nazvan Miholjdan proslavlja 12. oktobra po novom kalendaru.
Dana 29. septembra po gregorijanskom katolici slave svetog Mihovila, Mihaila (Arhangel Mihail). Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu kao i crkveni kalendari objavljeni u Crnoj Goru u godišnjaku Orlić od 1865. – 1870. ne spominju Miholjdan, nego samo prepodobnog Kirijaka Otšelnika.
Miholjdana nema ni u srpskom pravoslavnom kalendaru iz Karlovačke mitropolije iz 1795. godine.