Prema rečima ruskog lidera, cilj napada na Moskvu je bilo da se lokalno stanovništvo zaplaši i napadnu objekti civilne infrastrukture.
„To je odlika terorističkih aktivnosti“, primetio je Putin, podsećajući pritom da Rusija ne pribegava istim sredstvima kao Kijev.
On je istakao da ga zabrinjava činjenica da se kijevski režim nada da će Moskva odgovoriti na isti način na poslednje napade na prestonicu, što svakako ne bi bilo u interesu građana Ukrajine.
„Brine me što nas namerno provociraju kako bi došlo do recipročnog odgovora. Videćemo šta ćemo da uradimo po tom pitanju“, istakao je, a zatim i dodao da Ukrajinci moraju da budu svesni šta sve radi njihovo rukovodstvo, odnosno, na kakve akcije provocira Rusiju.
„Jasno je da šta god mi kažemo krivce će tražiti u Rusiji. Ali to nije tako. Nismo mi započeli rat 2014. godine“, poručio je on, podsetivši da je Kijev pokrenuo sukob u Donbasu, na šta su ruske snage bile primorane da odgovore.
Putin je ponovio da je NATO obećao da se neće širiti na istok, i da se Ukrajina, nakon toga što je dobila samostalnost, deklarisala kao neutralna zemlja. Ipak, kako se kasnije pokazalo, Kijev je odlučio da promeni geopolitički kurs, te je 2008. godine saopštio da je zainteresovan za ulazak u NATO.
U jednom trenutku, sve je krenulo pogrešnim putem, Ukrajinom su počeli da upravljaju ljudi sa Zapada, a 2014. godine organizovan je i državni prevrat, a odnos prema svima onima koji su bili zainteresovani za saradnju sa RF postao je vrlo negativan, dodao je ruski lider.
