Srbin čiji se identitet strogo čuva u tajnosti deo je opasne misije i tima od 10 stručnjaka koji su stigli u Ukrajinu kako bi sprečili novi Černobilj, odnosno nuklearnu katastrofu koja bi potencijalno ugorzila čitav svet!
Misteriozno, opasno i na možda poslednjem bastionu odbrane sveta kakav danas poznajemo. Tako bi se mogla opisati misija stručnjaka iz Međunarodne agencije za atmosku energiju (IAEA), u kojoj se nalazi i ekspert iz Srbije, a koji su stigli u nuklearnu elektranu Zaporožje u Ukrajini kako bi procenili rizik od eventualne nuklearne katastrofe svetskih razmera.
Stručnjaci iz celog sveta zaposleni pri IAEA put Ukrajnie su krenuli inkognito. Zbog bezbednosti, njihova imena nigde nisu objavljena, putuju sa evropskim pasošima, dok se na sajtu agencije spominju samo imena vodećeg kadra, poput direktora Rafaela Grosija. Sve ostalo je obavijeno velom tajne, zbog čega se ime našeg stručnjaka ne može naći ni na jednom javno dostupnom spisku.
Ko je Srbin koji spasava svet?
Srpski stručnjak koji je deo tajne misije više decenija radi u inostranstvu, piše beogradski list. Put Ukrajine je sa ostatkom tima krenuo uz pasoš Evropske unije sa izmenjenim podacima što dodatno svedoči o tajnosti i opasnosti same misije. Takav tretman bio je neophodan kako bi se zaštitila njihova bezbednost u ratnom području.
Radi se o osobi čije je bogato i dugogodišnje radno iskustvo garant stručnosti, zbog čega se i našao među ekspertima iz deset zemlja sveta i regiona. Uz Srbina, u timu se nalaze i stručnjaci iz Francuske, Italije, Kine, Meksika, Jordana, Poljske, Litvanije, Albanije i Sevrne Makedonije.
Njihov zadatak je da utvrde u kakvom se stanju nalazi nuklearka Zaporožje i da li je moguća nukelarna katastorfa, te i da spreče da dođe do takvog scenrija.
Misija je napustila Beč u ponedeljak i stigla u Kijev u utorak gde su se sastali i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Posle dugog čekanja na ukrajinskom kontrolom punktu i prekida razmene vatre, stručnjaci su u sredu konačno ušli u nuklearnu elektranu Zaporožje.
Šta IAEA treba da utvrdi?
Misija stručnjaka za cilj ima da pomogne da se osigura nuklearna sigurnost u Zaporožju, kao i da se preduzmu vitalne zaštitne aktivnosti.
Kako se navodi na njihovom zvaničnom sajtu, usled zauzimanja nuklearne elektrane Zaporožje od strane Rusa u martu ove godine, lokacija na kojoj se nalazi elektrana u više navrata je granatirana. Poslednji put ovoga meseca, da bi nakon toga usledilo i privremeno gubljenje veze sa poslednjim preostalim operativnim spoljnim dalekovodom od 750 kilovolti (kV).
Prema najnovijem ažuriranju iz elektrane tokom vikenda, Ukrajina je obavestila IAEA da je lokacija ponovo izložena granatiranju, ali da su svi bezbednosni sistemi i dalje operativni i da nije došlo do povećanja nivoa radijacije. Sa druge strane, saopštili su da još nema potpune informacije o prirodi štete od napada.
Ranije tokom avgusta meseca, govoreći pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, Grosi je govorio o potrebi istrage.
– Te činjenice, prikupljene tokom posete lokaciji, potrebne su da bi IAEA mogla da razvije i obezbedi nezavisnu procenu rizika za nuklearnu bezbednost i bezbednost uopšte.
Šta ih čeka unutar Zaporožja?
Nakon što su ranije tokom četvrtka ušli u zdanje nuklearke, prve u Evropi po broju blokova i kapaciteta, inspektori IAEA će proceniti fizičku štetu na objektima, utvrditi funkcionalnost glavnog i rezervnog sistema bezbednosti i bezbednosti i proceniti uslove rada osoblja u kontrolnoj sobi. Istovremeno, misija će preduzeti hitne zaštitne aktivnosti kako bi potvrdila da se nuklearni materijal koristi samo u miroljubive svrhe.
Za sada nije poznato koliko će se oni tamo i zadržati. Naime, kako je objavljeno juče, trenutno postoji konfuzija oko toga koliko će trajati inspekcija. Sa jedne strane Rusi nadležni u toj oblasti su izjavili kako će trajati jedan dan, što se ne podudara sa tvrdnjama zvaničnika IAEA i Ukrajinaca, koji su izjavili da će im za rad biti potrebno nekoliko dana.
Grosi je, međutim, u petak saopštio da je on napustio Zaporožje, ali da su “njegovi stručnjaci ostali i da ne idu nigde”. Dodao je da je na startu utvrđeno da je fizički integritet nuklearke više puta bio narušen.
Pre nego što su konačno prošli punkt, oni su satima čekali na “zeleno svetlo”, budući da se nuklearna elektrana nalazi na samo 20 kilometara od linije fronta, zbog čega je bila potrebna komunikacija sa obe strane.
Opasnost na samom startu
Misiju IAEA je već prvog dana sačekala opasnost. Naime, uoči dolaska misije, Rusija i Ukrajina su se međusobno optuživale za napade oko nuklearne elektrane.
Član proruske administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov rekao je da je ukrajinski jurišni tim pokušao da sleti u blizinu Energodara “kako bi sprečio misiju IAEA da stignu u nuklearku Zaporožje”. Ministarstvo odbrane Rusije navodi da su ukrajinske snage pokušale da vrate kontrolu nad nuklearkom.
Sa druge strane, pojavila se vest da je jedan od dva operativna reaktora u kompleksu nuklearne elektrane zatvoren zbog granatiranja. Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak optužio je danas ruske snage za napade na grad Energodar u čijoj se blizini nalazi nuklearka, rekavši da ruske snage gađaju zvaničnu rutu misije IAEA.
Koliko je važna misija IAEA
Svet ima malo iskustva sa reaktorima u ratnoj zoni. Otkako je čovečanstvo prvi put otkrilo atomsku energiju, desile su se dve velike nesreće – Černobilj i katastrofa u Fukušimi u Japanu. Ruska invazija, zajedno sa konvencionalnim ratom širom Ukrajine, preti da u Zaporožju izazove reprizu tih nesreća. Takva nepredviđena situacija bi izazvala novi Černobilj, odnosno, nepregledne kolone izbeglica, područje koje ne bi moglo da se naseli decenjama, kao i opasnost za čitav svet, kada bi se, po oslobađanju u vazduh, radijacija proširila planetom.
– Svaki princip nuklearne bezbednosti je prekršen u elektrani. To je izuzetno ozbiljno i izuzetno opasno – rekao je Grosi.
Zbog toga je misija IAEA u najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi od ključnog značaja, ne samo za bezbednost Ukrajine, već i celog kontinenta.
Umesto eksplozije jezgra reaktora, stručnjaci su mnogo više zabrinuti zbog mogućeg oštećenja sistema koji hlade bazen istrošenog goriva i reaktore. Ako hlađenje ne uspe, to bi moglo da dovede do nekontrolisanog nakupljanja toplote, topljenja i požara koji bi mogao da oslobodi radioaktivno zračenje u atmosferu.
Zbog geografske lokacije elektrane, oslobađanje radijacije moglo bi da pogodi bilo koji deo evropskog kontinenta. Naučnici sa Ukrajinskog hidrometeorološkog instituta nedavno su simulirali širenje radijacije koje bi se desilo nakon nuklearne katastrofe u elektrani.
Naučnici su otkrili da bi zbog vremenskih uslova proteklih dana radioaktivni zagađivači mogli da stignu čak do Baltičkog mora na severu, pogađajući usput Estoniju, Letoniju, Litvaniju i Poljsku, kao i Belorusiju.