Kada je pre pet nedelja Milorad Dodik, predsednik SNSD, saopštio da će Radovan Višković nastaviti gde je stao kao predsednik Vlade RS, to je označilo početak rata za ministarske fotelje, piše beogradski Blic.
Prve bitke pokazuju da je koalicija okupljena oko Dodikove stranke možda preširoka da bi namirila sve apetite i da je SNSD na putu da od najvećeg dobitnika postane najveći gubitnik ove matematičke jednačine sa više nepoznatih.
Možda najveći front je zbog bitke za ministra saobraćaja i veza Srpske, na čijem čelu je od februara 2021. godine Nedeljko Ćorić, član Predsedništva Glavnog odbora SNSD.
Ćorić je na to mesto bio došao umesto Đorđa Popovića koji je, posle godinu dana u ministarskoj fotelji, podneo ostavku zbog – mesta poslanika u Skupštini Brčko Distrikta?!
Popović je, inače, bio član DNS, stranke koja je dugo žarila i palila tim Ministarstvom, ali je zajedno s Darkom Banjcem osnovao NPS. U očigledno užarenu fotelju ministra saobraćaja i veza Popović je zaseo posle smene Neđe Trninića, koji nije bio po volji novog lidera DNS Nenada Nešića.
Dolaskom Nedeljka Ćorića, kojeg smatraju jednim od Dodikovih mladih kadrova od poverenja, prekinut je monopol Slobodana Stankovića i njegovog „Integral inženjeringa“.
Ćorić je smenom Dušana Topića, kadra Demosa, sa mesta direktora „Autoputeva Republike Srpske“ početkom juna ove godine praktično izbacio „Integral“ iz više nego unosnog posla izgradnje autoputeva. Teško da je to mogao da uradi bez saglasnosti lidera Dodika.
Stanković gura Čubrilovića u ministarsku fotelju
Imenovanjem Slobodana Stanarevića umesto Topića Demos nije izgubio fotelju, jer se, kako to biva na političkoj sceni Srpske, rukovodeće pozicije u javnim preduzećima dele na osnovu koalicionog sporazuma i retko se desi da neko „sa strane“ uleti u šemu.
Slobodan Stanković, kako saznaje „Blic“, nema nameru da digne ruke od sigurnog priliva velikih količina novca, pa svim silama pokušava da progura Nedeljka Čubrilovića, lidera Demosa, za ministra saobraćaja i veza u novoj Vladi Srpske.
Bivši predsednik Narodne skupštine RS, 69-godišnji Čubrilović, prethodno je u dva mandata (2006 – 2014) bio na čelu tog Ministarstva. Sada su mu, međutim, šanse slabije, ali je i takav, posle debakla – s obzirom na to da je jedini lider stranke iz vladajuće koalicije koji nije uspeo da osvoji direktan mandat na oktobarskim izborima – idealan za ispunjavanje želja Slobodana Stankovića.
Javnosti je postalo jasno da Čubrilović nema ni podršku vlastite partije kada su „njegovi“ narodni poslanici, na čelu s Acom Stanišićem, na sastanku s Dodikom u Sarajevu saopštili da se – odriču predsednika!
Ostaje da se vidi da li će Čubrilović tako da postane prvi ministar bez podrške vlastite partije u političkoj istoriji. Čuda su moguća, pogotovo ako ih režira jedan od najjačih tajkuna u Republici Srpskoj.
Karan zatražio odlazak Kostreševića sa čela policije
Ništa manje nije burno ni oko imenovanja prvog čoveka Ministarstva unutašnjih poslova RS. U početku je Siniša Karan viđen kao siguran naslednik Dragana Lukača.
„Blic“ saznaje, međutim, da je Karan zatražio odlazak Siniše Kostreševića sa mesta direktora Policije RS, što je izazvalo šok u krugovima vladajućih, tako da je sada i mesto ministra pod upitnikom.
S druge strane, pokazalo se da nije uspelo ni lobiranje zainteresovanih centara moći da Kostrešević bude ministar, a sada mu izgleda izmiče i mesto direktora policije.
Treći problem za Dodika dolazi iz Sarajevsko-romanijske regije, sastavljene od osam opština. U njima je SNSD odlično prošao, osvojivši 36,8 odsto glasova i dva poslanička mandata, ali – neće dobiti ministra!
Veliko je nezadovoljstvo odbora iz te i Zvorničke regije što neće imati predstavnike u Vladi, dok je novi/stari premijer Višković čovek u čijem je rodnom mestu, Milićima, Dodik izgubio od Jelene Trivić u trci za predsednika RS.
Višković nema podršku nijednog odbora
Višković nema podršku nijednog opštinskog ni gradskog odbora SNSD-a. Tako ispada da će nova Vlada biti sastavljena od onih koji nemaju podršku ni vlastitih partija.
Čak i ako Dodik zbog svega toga, kako se šuška u kuloarima, Viškovića umesto na dve godine „oroči“ na jednu biće mu teško da ubedi Luku Petrovića, Ljubišu Ćosića, Zorana Stevanovića… da podrže ljude „bez težine“.
Ako tome dodamo da i Goran Selak (SPS) i Nenad Nešić (DNS), koji su se kratko vreme pred opšte izbore nudili kao opozicija, očekuju ulazak u vlast, potvrdiće se teza s početka teksta da bi Dodik i SNSD mogli da ostanu veliki gubitnici ove jednačine sa više nepoznatih.