Najviši srpski zvaničnici, počev od predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, prethodnih dana su najavili da bi Srbija po Rezoluciji 1244 UN mogla da zatraži povratak do 1.000 vojnika i policajaca na Kosovo i Metohiju.
Kako stoji u aneksu 2 Rezolucije 1244 UN, koja je stupila na snagu u junu 1999. godine, ovakav scenario je moguć u tri slučaja: za obeležavanje ili čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine i održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima. I u svim tim situacijama srpska vojska i policija bi se vratile na KiM kao “veza sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom“.
Đinđić pisao NATO komandantu Džonsonu
Nakon četiri nepune godine nakon što je srpska vojska napustila južnu pokrajinu, gde je postavljena prelazna uprava Ujedinjenih nacija – Unmik, tadašnji premijer Srbije Zoran Đindic zatražio je povratak vojske na Kosovo, i to prvo u pismu upućenom tadašnjem komandantu NATO za jugoistočnu Evropu admiralu Gregoriju Džonsonu, a zatim nekoliko dana kasnije, indirektno, i na Savetu bezbednosti UN.
U pismu upućenom admiralu Džonsonu, Đindić je izrazio zabrinutost zbog mogućnosti da Unmik poveri neke poslove obezbedenja lokalnim vlastima kosovskih Albanaca, uz napomenu “da bi takav potez uticao na odluku o konačnom statusu pokrajine”.
“Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 predviđa ulogu Srbije i Jugoslavije u prelaznom periodu, time što nalaže međunarodnim organizacijama da stvore uslove za povratak kontingenta jugoslovenske vojske i policije. Stoga vas molim da u skladu sa mandatom koji imate obezbedite uslove za neodložno ispunjenje stava iz Rezolucije 1244 o povratku do hiljadu pripadnika bezbednosti matične države”, napisao je Đinđić.
On je objasnio “da bi dolaskom oko hiljadu vojnika vlade u Beogradu na Kosovo bio popunjen bezbednosni vakuum koji bi mogao da se javi ako NATO povuče deo svojih jedinica u slučaju vojne akcije u Iraku”. Međutim, predstavnik medunarodnih snaga na Kosovu rekao je “da nema potrebe da na Kosovu deluje bilo koja vojska, osim pripadnika misije Kfora koje predvodi NATO”.
Kako su kasnije ispričali ljudi bliski tadašnjem premijeru, u to vreme je bio formiran i specijalni odred vojske koji je odgovarao uslovima iz Rezolucije 1244.
“Prerano govoriti o povratku vojske”
Međutim, u odgovoru koji je stigao već sutradan, portparol NATO Arijen Kontije je poručio da se “bezbednosna situacija na Kosovu stalno razmatra, a ona je takva da je, ipak, prerano govoriti o povratku vojske na Kosovo”.
Ipak, to nije pokolebalo Đinđića koji je 7. februara 2003. uputio pismo Savetu bezbednosti UN u kojem je istakao da je zabrinut zbog razvoja događaja na KiM, te da, između ostalog, Rezolucija 1244 garantuje suverenitet SR Jugoslavije na KiM, ali i povratak srpskih snaga bezbednosti u pokrajinu.
Povratak srpske vojske na Kosovo i Metohiju odbijen je pre 20 godina, a sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić nema dileme da će ih i danas sačekati ista sudbina.
– Nemam nikakvih iluzija da će Kfor prihvatiti zahtev Srbije, znam da će oni taj zahtev da odbiju, iako bi morali da ga prihvate. Oni će naći bezbroj razloga zbog kojih će nam saopštiti da to nije potrebno i da oni u potpunosti kontrolišu situaciju, iako na to nemaju pravo – rekao je Vučić.
Samo dan kasnije, to je potvrdila i izjava ministarke spoljnih poslova Nemačke (članice Kvinte) Analena Berbok koja je rekla “da je povratak Vojske Srbije na Kosovo neprihvatljiv”.
– Kosovo je smirilo tenzije odlaganjem lokalnih izbora. Nedavna retorika iz Srbije čini suprotno. Predlog da Srbija pošalje svoje snage na Kosovo je potpuno neprihvatljiv – istakla je Analena Berbok.
Šta tačno stoji u zahtevu Beograda
“Obezbeđenje prisustva vojske i policije Srbije barem na delu teritorije KiM, nije samo pravo Republike Srbije garantovano Rezolucijom SB UN 1244, već je i nužno radi obezbeđenja samog opstanka Srba i drugog nealbanskog stanovništva na jedinom preostalom području gde su se u znatnijem broju održali od 1999. i može znatno doprineti procesu normalizacije odnosa i postizanja nužnog stepena stabilnosti”, stoji prema pisanju “Novosti” u zvaničnom zahtevu Beograda koji će, ako to Vlada potvrdi, biti upućenom komandi Kfora.
U tekstu se taksativno navode razlozi zbog čega je neophodan dolazak srpskih bezbednosnih snaga, od proterivanje srpskog stanovništva sa teritorije KiM, uništavanja verskih i kulturnih objekata i krađa crkvene imovine, uzurpacije državne svojine, permanentnog kršenja sporazuma koji su postignuti u dijalogu koji se vodi pod pokroviteljstvom EU…
Vučić: U četvrtak odluka o slanju zahteva Kforu
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će Vlada Srbije u četvrtak doneti odluku o slanju zahteva Kforu da se obezbedi prisustvo srpskih snaga na severu KiM.
– Sednica Vlade je u četvrtak i kako stoje stvari Vlada će doneti odluku o upućivanju pisma komandantu Kfora – rekao je Vučić.
Na pitanje novinara kako vidi izjavu nemačke šefice diplomatije Analene Berbok da je povratak srpskih trupa na KiM neprihvatljiv i zašto je ona to govorila pre komandanta Kfora, Vučić je rekao:
– Što se tiče Berbokove i Borelja, morate svaku od njihovih izjava da analizirate detaljno da biste znali zašto je do njih došlo. Berbokova je odgovorila umesto komandanta Kfora, koji takođe ne može da odgovori jer još nije ni dobio zahtev za prisustvo naših snaga na KiM – rekao je Vučić.
