22.7 C
Banja Luka

Šmit staje na crtu Fon der Lajenovoj

Partija evropskih socijalista (PES) izabrala je Nikolasa Šmita kao glavnog kandidata za evropske izbore, i to u periodu zabrinutosti zbog rasta krajnje desnice.

Nikolas Šmit je aktuelni evropski komesar za radna mjesta i socijalna prava. On je zadobio povjerenje na kongresu Evropske narodne partije u Rimu. Sedamdesetogodišnji političar nije imao protivkandidata i njegovo ime je bilo jedino koje je nominovano, piše Euronews.

„Nećemo dozvoliti da Evropa krene putem surovosti i socijane represije kao što se to dogodilo tokom finansijskih kriza. Ovo je glavni argument, zbog toga želimo da pobijedimo na ovim izborima, zajedno, u svih 27 zemalja članica“ rekao je Šmit okupljenima u centru La Novola, u predgrađu Rima, dok je bio na bini sa mladim aktivistima.

Dodao je da želi da glasači znaju da će socijalndemokrate nastaviti da se bore za sve građane i da će poštovati svoje obaveze i obećanja.

Šmitu sada predstoji suprotstavljanje njegovoj aktuelnoj šefici u Evropskoj komisiji Ursuli fon der Lajen, koja je vodeći kandidat Evropske narodne partije.

Oba kandidata su dio takozvanog sistema „Spitzenkandidaten“, koji predviđa da bi partije koje učestvuju na izborima za Evropski parlament trebalo da izaberu glavne kandidate za šefa Evropske komisije, najmoćnije i najuticajnije institucije u bloku. Neke grupe prate taj obrazac, dok su neke izabrale da ga ignorišu.

Međutim, predstojeća izborna trka će biti veoma neujednačena: Ursula fon der Lajen je nesporni favorit zahvaljujući snažnoj reputaciji koju je izgradila tokom prvog mandata na čelu Komisije.

Ona je sa tog mjesta širila reformske politike da bi se borila sa klimatskim promjenama, pandemijom kovida, krizom zbog rata Ukrajini, energetskom krizom i asertivnim ponašanjem Kine, prenosi Euronews.   Šmit je bio „tih“ od kada je stigao u Brisel 2019. godine i od kada ga je Ursula fon der Lajen zadužila za poslove socijalnih prava.

Među njegovim najpoznatijim projektima je pokretanje programa u vrijednosti od 100 milijardi evra za šeme skraćenog radnog vremena tokom karantina zbog virusa korona i direktiva da se minimalne zarade postave na adekvatne nivoe. Njegov prijedlog za poboljšanje uslova radnika na platformama kao što su Uber, Deliveroo i Glovo trenutno je „zaglavljen“ u pregovorima među državama članicama i blizu toga je da bude skrajnut.

Šmitov kabinet je jedan od timova koji nadgledaju zamrzavanje evropskih fondova za Mađarsku zbog nedostataka u vladavini prava. Komesar se suočio i sa nezadovoljstvom u Evropskom parlamentu nakon što je izvršna vlast oslobodila sredstva od 10,2 milijarde evra iz kohezionih fondova za Budimpeštu, uprkos antagonističkom ponašanju Vikotra Orbana i apelima civilnog društva. Mađarskoj je i dalje uskraćen pristup fondovima za koheziju i oporavak u iznosu od otprilike 21 milijardu evra.

Govoreći pred poznatim političarima iz redova PES kao što su Olaf Šolc, Pedro Sančez, Antonio Kosta i Mete Frederiksen, Šmit je pokušao da izgradi svoju bazu moći i obećao je da će braniti osnovne vrijednosti i prioritete partije: prava radnika, jednakost polova, klimatsku akciju i socijalnu pravdu.

„Mi smo pokret koji se bori protiv nesigurnosti, naročito se borimo za živote i poslove mladih ljudi. Borićemo se i za Zeleni dogovor“, rekao je on.

Ipak, Šmit praktično nema šanse da dođe na čelo Komisije. Predviđa se da će grupa Socijalisti i demokrate u Evropskom parlamentu, čiji je PES dio, završiti na drugom mjestu na junskim izborima.

Najnovija procjena „Europe Elects“ pokazuje značajnu razliku između S&D za koje se predviđa se da će sa 154 mjesta, koliko su osvojili 2019. godine, pasti na oko 140, i EPP, za koje se predviđa da će od tadašnjih 182 imati 180.

Upitan o velikoj razlici u prepoznatljivosti između njega i Ursule fon der Lajen, Šmit je rekao da ima veliko poštovanje prema predsjednici EK, ali je insistirao na tome da su i on i ona kandidati.   „Vidjećemo. Kampanja će početi i onda pozivam sve da daju svoj sud“, rekao je Šmit.

Ono što još više brine socijaliste jeste snažan uspon krajnje desnice i ekstremno desničarskih partija, što će okrenuti prilike ka konzervativnim idejama i dalje od onoga što oni favorizuju.

Tokom prvog mandata Ursule fon der Lajen, velika koalicija između EPP S&D i liberala iz „Obnovimo Evropu“ je omogućila instrumente za unapređenje dalekosežnih i ambicioznih prijedloga za ubrzanje tranzicije ka klimatskoj neutralnosti, nošenje sa incidentima u digitalnom svijetu, za reformu politike migracija i azila, obezbjeđivanje stalne podrške Ukrajini, povećanje domaće proizvodnje najsavremenije tehnologije i smanjenje zavisnosti od nepouzdanih dobavljača kao što su Rusija i Kina.

Ali prošle godine počele su turbulencije u velikoj koaliciji, nakon što je EPP u većoj mjeri zauzela konfrontirajući stav prema Zelenom dogovoru, jednoj od glavnih inicijativa Ursule fon der Lajen. Kritike su bile usmjerene na to da je veći dio zakonodavstva koje predviđa smanjenje emisije štetnih gasova stvorio prekomjernu birokratiju za privatni sektor, otežao investiranje i povećao rizik od gubitka konkurentnosti.

Oštra borba između Zakona o obnovi prirode ogolila je napetost između konzervativaca i socijalsita. Nizale su se optužbe i upiranja prstom. Iako je EPP na kraju izgubio tu borbu, to je omogućilo grupi da se ponovo pozicionira kao partija koja zastupa biznis i koja podržava farmere. Taj stav EPP su nedavni protesti poljoprivrednika samo pojačali, prenosi Euronews.

Prošlog mjeseca su poslanici EPP toplo dočekali to što je Ursula fon der Lajen povukla sporni zakon o smanjenju upotrebe hemijskih pesticida, važnog izvora emisije azota. To je bio prvi veliki poraz u okviru Zelenog dogovora.

Kao odgovor na ovu ideološku promjenu, socijalisti su pojačali svoju retoriku, i upozorili su da se EPP udaljava od mejnstrim centra i da normalizuje tačke razgovora ekstremne desnice u čisto izborne svrhe. Lideri socijalista su kao dokaz za to naveli saveze koji sklopljeni između ekstremnih desničara i mejnstrim konzervativaca u zemljama poput Italije, Švedske i Finske.

U svom govoru Šmit je jasno rekao da njegova politička porodica neće sarađivati sa grupom Identitet i Demokratija (ID), ili sa Evropskim konzervativcima i reformistima.

To su grupe u Evopskom parlamentu koje su u najvećoj mjeri evroskeptične. Zatim je pozvao EPP i liberale da „budu koherentni sami sa sobom“ i da ostanu verni sopstvenoj istorij i evropskoj posvećenosti, a ne da sklapaju nove saveze.

„Borićemo se protiv onih koi propagiraju mržnju i koji dijele naša društva, protiv onih koji šire strah i pripremaju povratak nacionalizma. Normalizacija ekstrmne desnice, na način koji smo vidjeli u Holandiji, opasna je i neodgovorna“, rekao je Šmit.

Sličnu poruku je uputio i Pedro Sančez, španski premijer, koji je govorio o „duhovima prošlosti“ koji pužu evropskim institucijama i koji „žude za vremenima koja nikad nisu postojala“.

„Ekstrmena desnica raste širom Evrope, na mnogim mjestima je podržana konvencionalnom desnicom koja imitira njene argumente u populističke tehnike. Duša Evrope je ugrožena. I još jednom, na nama je, socijalnim demokratama, da se branimo od te pretnje i da osiguramo da istorija nastavi u pravom pravcu „, rekao je Sančez na kongresu.

Uprkos teškom izazovu, socijalisti su se udružili da bi povratili svoje naslijeđe, tvrdeći da su glavni politički odgovori  koji su dati na najnovije krize, uključujući fond za oporavak od 750 miliona evra i zajedničku nabavku vakcina bili inspirisani socijaldemkrtijom, i navodeći da je na taj način opravdana valjanost njihove ideologije.

„Ovi izbori su ključni za budućnost Evrope. Na nama je da obezbijedimo napredna i fer rješenja za glavne izazove koji prijete našim društvima i našem narodu“, rekla je Mete Frederiksen, danaska premijerka, aludirajući na krijumčarenje migranata, utaju poreza i siromaštvo djece.

„Naš sljedeći korak je da demonstriramo kako naši ciljevi kao socijaldemokrata idu ruku pod ruku, a tiču se društvene pravde, ekonomske jednakosti, zelenih ambicija i bezbjednosti“, istakla je ona.

Izbori za Evropski aprlament biće održani između 6. i 9. juna. Oko 350 miliona ljudi u EU ima pravo glasa u 27 država članica.

Nakon izbora se očekuje da se evropski lideri okupe na ključnom samitu i da se izaberu ličnosti na vodeće funkcije: predsjednika Evropske komisije, predsjednika Evropskog savjeta i i visokog predstavnika za spoljnu i bezbjednosnu politiku.

S obzirom na to da je izgledan povoljan rezultat EPP, socijalisti imaju za cilj da obezbijede predsjedavanje Evropskim savjetom, a tu finkciju trenutno zauzima Šarl Mišel, liberalni političar iz Belgije.

NAJNOVIJE VIJESTI:
Related news

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here